Konkurs za novu železničku stanicu u Banskoj Bistrici održan je 1941. godine (u vreme Drugog svetskog rata). Pobedio je arhitekta Jan Štefanec sa simetričnom kompozicijom – prijemna sala sa dva dvospratna krila. U ovim bočnim krilima bili su smešteni prostori za železnički transport i oprema za osoblje i putnike. Konkursni projekat je bio izdašan u pogledu arhitektonskog rešenja. Centralni akcenat celokupne arhitektonske kompozicije je 12 metara visoka prijemna sala. Međutim, tokom izrade projektne dokumentacije od 1941. do 1945. godine visina centralnog terminala je smanjen na 10 metara.
Modifikovano projektno rešenje je zasnovano na originalnom konkursnom predlogu. Iako železnička stanica ima relativno složeno rešenje (s obzirom na njenu komplikovanu funkciju), dizajn je kreiran u duhu funkcionalizma. Konačnim projektom potvrđeno je originalno rešenje objekta kao linijske zgrade sa centralnom prijemnom salom, koja je povezana sa dva uzdužna krila.
Arhitektura železničke stanice predstavljena je uglavnom velikom masom centralne sale sa delovima glavnih fasada okrenutih prema gradu, a takođe i prema pruzi. Fasade su podeljene visokim prozorima, koji su razdvojeni stubovima (ukupno osam polja). Trenutno su prozorski otvori opremljeni vitražima sa temom istorijskih događaja iz srednjoslovačkih gradova. Vitraži se nalaze na glavnoj fasadi okrenutoj prema gradu; prozori koji osvetljavaju salu sa strane pruge su samo zastakljeni reljefnim staklom. U nivou ulaza u prijemnu salu prizemlje železničke stanice je izdvojeno i istaknuto linijom naglašene nadstršnice. Srednji trakt stanice je obložen belim travertinskim pločama. Monumentalne skulpture od peščara nalaze se na bočnim stranama ulaznog stepeništa ispred železničke stanice.
Unutrašnjost sale je obložena uglačanim mermerom. Na podu se koriste travertinske pločice velikog formata.
Unutrašnjost centralne sale Železničke stanice Banska Bistrica osvetljeno je kroz 8 visokih prozora. Prvobitno su bili samo zastakljeni reljefnim staklom kako bi se omogućilo raspršeno svetlo u holu. Godine 1959. dodati su vitraži sa motivima iz centralnoslovačkih gradova Banska Bistrica, Banska Štiavnica, Brezno i Zvolen. Ova 4 vitraža odlikuju se svojim istorijskim dominantama. Ostala 4 posvećena su figuralnom motivu sa tekstom Slava slavnih 1944–1945. kojim se obeležava kraj Drugog svetskog rata, Slovački nacionalni ustanak, oslobođenje i slovački narod. Cela kompozicija je osmišljena i realizovana u duhu socrealizma, koji je u to vreme bio osnovni oblik svih vrsta umetnosti. Međutim, u slučaju Železničke stanice u Banskoj Bistrici, ona ne deluje nasilno i trenutno čini prirodni deo enterijera i eksterijera sale. Rad su realizovala tri kreatora. Njihova imena se pojavljuju na dnu jednog od vitraža.
Prateći simetričnu kompoziciju fasade železničke stanice, ispred objekta su postavljene dve monumentalne skulpture – muške figure u prirodnoj veličini. U prvom slučaju, to je figura drvoseče. Nasuprot drvoseče stoji druga skulptura sa likom metalca. Autor oba dela je vajar František Gibala.
