Saobraćaj na železničkoj liniji Pešta-Hatvan, dugačkoj 68km, pokrenut je u aprilu 1867. godine. Austrougarska nagodba je ratifikovana od strane ponovo postavljenog Parlamenta Mađarske 29. maja 1867. godine. Nakon toga, 8. juna 1867. godine, cara Franca Jozefa i caricu Elizabetu su krunisali za mađarskog kralja i kraljicu.
Dvorac u Gedele (dvorac Grašalkovič – Grassalkovich-kastély) je dodeljen kraljevskom paru kao poklon za krunisanje. Kraljica Elizabeta je, do svoje smrti 1898. godine, redovno posećivala ovaj dvorac, a često ju je pratio i njen muž, Franc Jozef.
Čekanje na železničkoj stanici je od početka predstavljao problem kraljevskom paru, jer je „soba koja je korišćena kao čekaonica, bila mala i prljava, sa ustajalim vazduhom”. Godine 1968. je u tu svrhu izgrađen jedan privremeni drveni paviljon u tirolskom stilu, a zatim je 1882. godine izgrađena čekaonica u neorenesansnom stilu. U nekim izvorima je navedeno, da je projektant čekaonice bio Mikloš Ibl (Ybl Miklós), međutim u novijim istraživanjima na polju istorije umetnosti, kao projektant čekaonice imenovan je Đula Rolic (Rochlitz Gyula), projektant stanice Keleti u Budimpešti.
Kraljevska čekaonica je bila prizemna građevina, ali njena visina je bila jednaka visini jednospratne železničke stanice. Strana kraljevske čekaonice koja je okrenuta prema gradu, obogaćena je portikom koji drže četiri jonska stuba. Ovde je čekala kraljevska kočija. Jedan uski hodnik vodi od ulaza do tzv. čekaonice princa (Hercegi Váró), gde dominira bordo boja. Iz ove čekaonice ulazimo u sobe kralja i kraljice. U sobi Franca Jozefa je bila maslinasto zelena tapeta i garnitura za sedenje, dok je u sobi kraljice Elizabete (Sisi) dominirala bledo žuta boja.
Nakon ubistva kraljice Elizabete 1898. godine – italijanski anarhista, Luidži Lukeni (Luigi Lucheni) ju je ubio nožem u Ženevi – Franc Jozef je veoma retko posećivao Gedele. Poslednji put je tamo boravio 1911. godine. U međuratnom periodu, general Mikloš Horti (Horthy Miklós) je koristio kraljevsku čekaonicu.
Nemačke trupe u povlačenju, na samom kraju Drugog svetskog rata, digle su čekaonicu u vazduh i zapalile ugalj koji se čuvao u podrumu objekta. Čekaonica je u velikoj meri izgorela, samo su zidovi ostali očuvani. Godine 1945. je objekat prekriven ravnim krovom i korišćen je kao biletarnica i čekaonica za šire narodne mase. Zahvaljujući finansiranju Norveškog fonda, čekaonica je rekonstruisana 2011. godine, po originalnim projektima iz 1882. godine. Za rekonstrukciju je dodeljeno priznanje ICOMOS-a. Nekadašnja čekaonica danas funkcioniše kao muzej, sala za venčanja, konferencije i koncerte.
