Nakon višedecenijskog pokušaja uključivanja Velikog Bečkereka, županijskog centra u železnički krvotok monarhije, 8. jula 1883. godine otvorena je vicinalna pruga Velika Kikinda (Nagykikinda)– Veliki Bečkerek (Nagybecskerek), za brzinu od 45 kilometara na čas. Zbog velikog prometa, ona je početkom tridesetih godina XX veka, pojačana na brzinu od 60 kilometara na čas i proglašena je glavnom prugom drugog reda.
Ovo je bila prva vicinalna linija na prostoru Torontalske županije, održavana je od strane Železničkog društva Velika Kikinda–Veliki Bečkerek (1882). Zakon o izgradnji linije iz 1881. godine, pored drugih parametara, definisao je i osnovne odredbe u pogledu železničkih objekata. Po Zakonu izgradnju objekata na ovoj trasi trebalo je svesti na minimum. Bilo je predviđeno, takođe, da prijemne zgrade budu zidane opekom a čuvarnice mešovitim materijalom ili ćerpičem. Magacini za robu trebali su da budu od drveta sa temeljima od opeke, a garaže za lokomotive sa zidovima od drvene konstrukcije i ispune. Na svakih 4 km je bilo potrebno izgraditi jednu čuvarnicu. Stanične zgrade, osim na stajalištima, imale su dve čekaonice. Prostor za javne sadržaje, kao što su pošta, telegrafska služba, policija, vojska, nisu bili u obavezi da obezbede na stanicama. Na svakoj stanici je bio predviđen magacin za robu. Projekat pruge je radio inženjer Mihaj Molnar (Molnár Mihály), a pretpostavlja se da je on bio zadužen i za prilagođavanje tipskih projekata konkretnim lokacijama.
Na ovu stanicu su stizale i značajne ličnosti tog doba, između ostalih, na prekretnici 19. i 20. veka tadašnji prestolonaslednik, Franc Ferdinand (Franz Ferdinand) koji je bio očaran banatskim/torontalskim lovištima, te ih je više puta posetio. Prilikom njegovog prvog dolaska, u novembru 1898. na železničkoj stanici ga je, prema navodima lokalne štampe, srdačno dočekala eminentna publika Torontalske županije.
Prostor pored aradačke kapije određen je za mesto železničke stanice u Velikom Bečkereku 20. marta 1882. godine, prilikom političkog obilaska buduće trase Velika Kikinda–Veliki Bečkerek.
Prijemna zgrada je bila prizemna građevina sa naglašenim bočnim rizalitima. I kod ovog objekta su prisutni karakteristični elementi železničke arhitekture: okulus, imitacija kamena i opeke u malteru, dekoracija od opeke. Centralni korpus prema šinama je bio obogaćen tremom. Kasnije je sagrađena jednospratna železnička stanica pored ove postojeće prijemne zgrade, koja je bila skoro identična, kao stanica Veliki Bečkerek–Obala Begeja.
Železnička stanica u današnjem Zrenjaninu je ukinuta tokom 20. veka, danas su tu smešteni socijalni stanovi, a objekat nije adekvatno održavan.
