Teretna stanica Žižkov otvorena je za redovan saobraćaj 1. marta 1936. godine i predstavljala je prvu fazu u sprovođenju „Šeme budućih izmena na železnici u Pragu“ (i poslednju koja je stvarno sprovedena), koju je 1927. godine izradio glavni inženjer državne železnice države Miroslav Hlumecki (1878–1957).
Zasnovana je na severnoameričkom stilu stanica na više nivoa, praćenih višespratnim zgradama, posebno na tipovima konstrukcija izgrađenih od armiranog betona sa ravnim pločama oslonjenim na stubove pečuraka, kao što je teretni terminal Su Lajn u Čikagu (1914) ili Teretna stanica Pensilvanije u Filadelfiji (1917).
Preovlađujući pravac praškog teretnog transporta određivao je veličinu dva paralelna tovarna i magacinska prostora. Severni, kraći trospratni objekat sa jednim podzemnim nivoom, služio je za izlazni kolosek, dok je južni, duži četvorospratni sa dva podzemna nivoa, služio za ulazni kolosek. Međutim, Hlumecki je uspeo da vertikalno razdvoji različite operatere dvosmernog saobraćaja koristeći metodu trodimenzionalnih dijagrama rutiranja koje je sam smislio: odredio je nagnuto prizemlje oivičeno platformama za rad državne železnice, dok je privatnim kompanijama koje zakupljuju prostor dodeljena ostrvska platforma. Platforma je preko deset čeličnih liftovskih tornjeva i mostova povezana sa dva sprata skladišta i podzemnim nivoima, koji su potom poprečnim tunelima povezani sa saobraćajnicom duž južnog ruba lokaliteta. Arhitekte Karel Kaivas (1897–1961) i Vladimir Vajs (1897–1989)‚ međutim, bili su ti koji su tada ovu jedinstvenu operativnu shemu pretvorili u temeljno razrađen kompleks koji je savršeno ispunio ideju zgrade kao mašine.
