U avgustu 1882. godine bili su obustavljeni radovi na izgradnji železničke stanice u Beodri. Kako se navodilo u članku Kikindskog vesnika (Kikindai Közlöny), nalazila se na neprometnom mestu i neće odgovarati svojoj svrsi (Anonim 1882: 37). Na kraju je ipak izgrađena na tom mestu, jer je grof Guido Karačonji (Karátsonyi Guidó) dao prilog izgradnji ove linije, pod uslovom da stanica bude na kraju parka njegovog dvorca. Tako se i desilo. Grofov sin je u ukrašenom paviljonu parka sačekao i ugostio eminentno društvo prvog voza za Veliki Bečkerek (Kalapis 1883: 270). U periodu između dva svetska rata dvorac je srušen, a takođe je uništen i paviljon parka.
Na nekadašnjoj liniji Velika Kikinda-Veliki Bečkerek ova prijemna zgrada je najautentičnija, a pretpostavlja se da su na njoj vršene samo minimalne intervencije na održavanju. Od šina je deli gvozdena ograda, karakteristični element železničkih stanica. Zgrada je dužom stranom okrenuta prema šinama, ovde se nalazi 7 osa sa originalnim otvorima, 5 prozora i 2 dvokrilna drvena vrata sa nadsvetlom. Iznad otvora je segmentni luk od opeke. Između vrata se nalazi držač zastave i žig. Uglovi objekta nisu malterisani, tu se vidi ukrasna opeka. Na ovaj način je stvoren utisak o stabilnosti objekta. Fasada naspram šina takođe ima 7 osa sa autentičnim prozorima i vratima. U zabatnom delu bočnih fasada je kružni otvor – okulus, jedan od prepoznatljivih elemenata železničke arhitekture. Oko otvora je dekoracija od opeke. Na isti način i od istog materijala je naglašena i profilacija podkrovnog venca.
Nekadašnji standardi uključivali su i topografske podatke o stanici i jedinstveni kod železničkog objekta. Na fasadi se nalazi gvozdeni žig na kom se nalazi rimskim brojevima napisan broj 770 – možda starija oznaka železničkog objekta – i pored delimično očuvana oznaka železničkog objekta (11915…2). Podaci o nadmorskoj visini više nisu vidljivi.
U objektu su nekada bile službene prostorije, čekaonice i stan šefa stanice. Ispred prijemne zgrade prema naselju nalazi se jedan železnički objekat manjih dimenzija, zidan opekom, za koji se pretpostavlja da je bio čuvarnica. U originalnom stanju sačuvani su segmentni luci od opeke oko otvora, profilacija rogova, kao i krovni pokrivač – biber crep. Objekat danas nema namenu.
Iako je prijemna zgrada zatvorena i nalazi se van upotrebe, vozovi i dalje staju na ovoj stanici.
