Prva železnička linija Mađarske je otvorena 1846. godine (između Pešte i Vaca), a već 1847. je izgrađena linija Pešta-Solnok. Po prvobitnim planovima ova linija bi išla dalje za Aradu preko naselja Sarvaš, Mezeberenj, Bekeš, Đula, međutim meštani Bekeščabe su prepoznali benefite železničkog saobraćaja, te su molili nadležne za promenu trase. Za tu svrhu su ponudili ozbiljne donacije u vidu materijalnih sredstava i fizičkog rada: eksproprijacija zemljišta, pomoć oko zemljanih radova, izgradnja mostova, poklon od 500 hiljada opeka za izgradnju železničke stanice. Sve ovo je znatno doprinelo promeni prvobitno planirane trase.
Tisavideki železnica (TVV) je 1856. godine dobila pravo za izgradnju linije Arad-Szajol, koja je po tadašnjim projektima već vodila preko Bekešcsabe. Izgradnja linije od 143 km je išla brzim tempom. Linija i železnička stanica u Bekeščabi su počele sa radom 25. oktobra 1858. godine. Ova železnička stanica je izgrađena po tipskim projektima Tisavideki železnice. Bio je to objekat III kategorije. Izgledao je kao današnja stanica u mestu Karcag, koja je nedavno obnovljena.
Do 1871. godine grad Bekeščaba je postao pravo železničko čvorište. Tada je izgrađena linija Železnice Nizija-Rijeka (Alföld-Fiumei Vasút – AFV), koja je prolazila kroz ovaj grad. Zbog povećanog saobraćaja, železnička stanica je tada proširivana.
Do sredine 1880-ih obe linije (TVV i AFV) su prešle u državne ruke. Kupila ih je Mađarska državna železnica (MÁV).
Do početka 20. veka ova stanica je ponovo postala premala i nije se moglo čekati sa proširenjem. Javljala se ideja o podizanju nove železničke stanice, međutim godine 1909. urađeno je samo proširenje bočnih krila.
Sredinom 1920-ih godina meštani Bekeščabe su sanjali o izgradnji grandiozne, 200 m široke stanice na mestu stare, međutim, ova ideja nije realizovana.
Umesto toga, 1928. godine odobreni su projekti jedne neobarokne stanice sa dva tornja, čiji projektant je bio Bela Goslet, inženjer MÁV-a. Na proleće 1931. na konkursu za izvođenje pobedio je Janoš Liptak, građevinski majstor iz Bekeščabe, a radovi na rušenju su odmah bili započeti. Međutim, radovi na izvođenju su se odužili. Zgrada je bez ikakve ceremonije predata 21. oktobra 1933. godine.
Tokom Drugog svetskog rata, prilikom bombardovanja 21. septembra 1944. godine, mnogi železnički objekti su oštećeni, tako i stara i nova železnička stanica. Kod nove stanice, čekaonice i tornjevi su ostali netaknuti.
Nakon Drugog svetskog rata stanje stare i nove železničke stanice se pogoršalo. Urađene su samo delimične obnove koje se stilski nisu uklapale u celinu.
Između 2013. i 2016 MÁV je finansirao obnovu obe železničke stanice, uz obraćanje pažnje na spomeničke vrednosti objekata. Zgrade danas odgovaraju savremenim zahtevima, npr. kod Gosletovog objekta hala za putnike je liftom i podhodnikom povezana sa peronima. Obe železničke stanice predstavljaju dobar primer očuvanja i obnove železničkog nasleđa na prostoru Mađarske.
