Za nastanak sistema mađarskih državnih železnica smatra se 1. jul 1868. godine, kada je mađarska država kupila železničko društvo Mađarska severna železnica (MÉV) koje je tada bilo pod stečajem. Država je postala vlasnik i železničke stanice u delu grada Jožefvaroš u Budimpešti i ova stanica je bila 16 godina glavna stanica Mađarskih kraljevskih državnih železnica (MÁV), osnovanih 31. oktobra 1869. godine.
Već nakon osnivanja MÁV-a, javlja se ideja o izgradnji centralne železničke stanice u blizini današnjeg trga Lujza Blaha, međutim ovo pitanje je skinuto sa dnevnog reda zbog privredne krize (1873-1877). Nakon otvaranja železničkog mosta „Spajanje” 1877. godine, znatno je povećan i teretni i putni saobraćaj. Kao posledica toga, železnička stanica u Jožefvaroš je postala mala, stoga se MÁV odlučio za izgradnju nove, velike i moderne železničke stanice.
Projektovanje je povereno stručnjacima MÁV-a. Zgrade je projektovao Đula Rohlic, a ogromnu gvozdenu konstrukciju hale za koloseke Janoš Feketehazi.
Realizacija železničke stanice je započeta u novembru 1881. Prilikom radova se ispostavilo da je nivo podzemnih voda veoma visok, stoga su temelji ojačani sa 3 hiljade šipova po 15 metara dužine. Zbog ovih poteškoća, železnička stanica je sa značajnim zakašnjenjem predata svojoj funkciji, 16. avgusta 1884.
Impozantna glavna (prijemna) zgrada je izrađena u stilu eklektike. Visina glavne fasade iznosi 43 metara, a na vrhu se nalazi grupa alegoričnih skulptura, autora Đule Bezeredi. Pored ove grupe na fasadi se nalazi još jedna grupa od 4 skulpture, kao i skulpture Džems Vata i Džordža Stivensona.
Gvozdena krovna konstrukcija predstavlja zanimljivo rešenje svog vremena, raspona 42 metara, a dužine 180 metara, čiji oblik formira skoro lančanu krivu. U vreme izgradnje, električno osvetljenje je takođe predstavljalo novinu. Stanica je bila osvetljena pomoću 70 lučnih lampi i 644 žarulja, proizvedenih u fabrici Ganc.
Posebno vredna i elegantna prostorija železničke stanice je bila blagajna, ukrašena freskama Mora Tan i Karolja Loc.
Železnička stanica je na početku nazvana Centralnom železničkom stanicom, a naziv Istočna (Keleti) stanica je dobila 1892. godine. Taj naziv se koristi i dan danas.
U Drugom svetskom ratu zgrada je ozbiljno oštećena, jedan deo je izgoreo, a njena rekonstrukcija nakon rata je zahtevala više godina. Prilikom izgradnje metro linije M2 od 1968 do 1970. godine, stanici je priključen podzemni prolaz trga Baroš, gde se od tada nalaze blagajne za unutrašnji saobraćaj. Broj koloseka u hali je smanjen sa 5 na 4.
Između 2002. i 2004. godine je obnovljen deo glavne fasade stanice, kao i hala za koloseke, dok je od 2006. do 2008. godine restaurirana sala Loc. Na nivou podzemnog prolaza je 1. maja 2023. godine otvoren savremeni Istočni putnički centar, kojem imaju pristup i osobe sa invaliditetom.
Uprkos konstantnim održavanjima i rekonstrukcijama mnogi delovi stanice su i dalje u veoma lošem stanju.
