Prva dečija železnica je otvorena 1932. u Moskvi, u Sovjetskoj uniji. Druga je otvorena 1935. godine u Gruziji, u Tbilisi, a nakon toga još 15 ovakvih pruga do kraja Drugog svetskog rata.
Nakon 1945. godine, u 1950-im i 1960-im u satelitskim komunističkim državama je započeta izgradnja dečijih železnica po sovjetskom modelu.
U Mađarskoj je 1947. godine doneta državna odluka o osnivanju dečije železnice u sklopu Mađarskih državnih železnica (MÁV). Diskutovali su o više potencijalnih lokacija (Gedele, ostvo Margit, Nepliget), a na kraju su izabrane Budimske planine, jer je u međuvremenu doneta odluka o osnivanju Republike Pionira (Grada Pionira) u delu grada Čileberc, a dečija železnica je trebala da obezbedi pristup toj republici/gradu.
Izgradnja železničke linije širine 760mm započeta je 11. aprila 1948. godine, a prva deonica od 3 km između Planine Sečenji i Doline cveća svečano je predata funkciji 31. jula 1948. Dečija železnica je tada već nazvana Pionirskom železnicom, a železničari su bili pioniri u uniformama, obučeni od strane učitelja MÁV-a. Tog dana je otvorena i Pionirska republika koja je izgrađena u rekordnom roku, za par nedelja.
Linija je narednih godina proširena u dve faze: do juna 1949. do stanice Lepa gospođa pastira, 6,7 km; do 20. avgusta 1950. godine do stanice Hladna dolina, 11,2 km. Godine 1951. posle stanice Hladna dolina, izgrađena je kolonija za vuču i hala sa tri koloseka za održavanje lokomotiva. Garaža za motore na Planini Sečenji, kao i koloseci za skladištenje služe za zadržavanje prevoznih sredstava preko dana, kao i za skladištenje letnjih kočija zimi.
Na liniji dečije železnice je saobraćalo bezbroj lokomotiva, motornih vozova i putničkih kočija, npr. parne lokomotive iz serije 490, dizel lokomotive MK48 i MK49, kao i motorne kočije Barmot. Od 1973 vuču obezbeđuju lokomotive Mk45 (L45H), ali posebnim prilikama se i dalje koriste parne i dizel lokomotive, kao i motorne kočije.
Naziv Pionirska železnica je 1990. godine, nakon promene režima, promenjen u naziv Dečija železnica. Ova železnica je 1961. imala najviše putnika, čak 800.000. U godinama nakon promene režima, usledila je kriza. Godine 1993. godine je bilo samo 94.000 putnika. Situacija je od tada popravljena, te dečija železnica prevozi godišnje 300-400 hiljada putnika.
Dečija železnica u Budimpešti je jedinstvena. Godine 2015. upisana je u Ginisovu knjigu rekorda: sa svojih 11,7018 km je najduža takva železnica, na kojoj i saobraćajne i privredne poslove obezbeđuju dečije snage.
