Prvi voz u Veliku Kikindu stigao je 15. novembra 1857. godine, kada je puštena u saobraćaj pruga Segedin – Velika Kikinda – Temišvar, izgrađena o trošku Društva austrijske državne železnice – STEG – koje su osnovali pariški i bečki ogranci bankarske kuće Rotšild (Rothschild). Ova linija je bila deo linije Beč – Požun (Bratislava) – Pešta – Segedin – Velika Kikinda – Temišvar – Bazijaš, koja je vezivala centar Evrope sa jugoistočnim krajevima.
U arhivskim dokumentima je zabeleženo da je 1857. godine, odbijen zahtev Velikog Bečkereka da se izgradi pruga i između Velike Kikinda i županijskog centra – Velikog Bečkereka. Velikokikindsko poglavarstvo je ocenilo da nije bio trenutak za to, jer nisu isplaćeni troškovi eksproprijacije ni za prethodno spomenutu prugu, pa nisu želeli da ulaze u dodatne materijalne izdatke. Iako je Velika Kikinda već decenijama bila povezana sa značajnim centrima Monarhije, veza sa županijskim središtem je bila od velikog značaja. Zakon o izgradnji linije Velika Kikinda–Veliki Bečkerek donet je i odobren 1881. godine. Pruga je građena kao vicinalna, za brzinu od 45 kilometara na čas. Otvorena je za saobraćaj 8. jula 1883. godine.
Izgradnjom ove dve linije počinje nagli razvoj Velike Kikinde, pre svega u pogledu industrije, o čemu, između ostalog, svedoče parni mlin Damfil (Dampmühl) i ciglana porodice Bon (Bohn).
Od 1883. pa sve do 1972. godine kroz Veliku Kikindu su prolazili značajni međunarodni vozovi, među kojima se ističe čuveni Orijent ekspres. U tom periodu, a i ranije, značajne ličnosti su putovale vozom kroz ovaj grad. Tako je 1869. godine austrijski car Franc Jozef, kada je krenuo na otvaranje Sueckog kanala, upravo u ovom gradu pravio pauzu i prenoćio.
Železnička stanica (i prijemna zgrada) u Velikoj Kikindi izgrađena je po tada važećim tipskim projektima. Vrednost ove stanice podiže i činjenica da je njeno proširenje projektovao Pfaff Ferenc, koji je na prekretnici 19. i 20. veka izgradio i preoblikovao velik broj železničkih stanica u tadašnjoj Ugarskoj, dajući tim naseljima poseban, prepoznatljiv karakter. Objekat ima prizemni centralni korpus uz koji su dodavani bočni, jednospratni aneksi. Ispred prizemnog dela prema šinama se pruža trem, dok se na suprotnoj strani nalazi centralni rizalit sa glavnim ulazom. Fasada je ukrašena nemalterisanom opekom – na ovaj način su u vidu lezena i horizontalnih venaca naglašeni delovi zgrade. Na spratnim aneksima i na centralnom rizalitu se pojavljuju okulusi. U originalnoj funkcionalnoj šemi prepoznaju se sledeće namene: stanovi i prostorije za železničko osoblje, kancelarije, čekaonice i drugi sadržaji za putnike.
Deonicom Segedin – Kikinda saobraćaj je obavljan do 1944. godine, kada je srušen most preko Tise. Međunarodni saobraćaj na deonici Kikinda – Žombolj obustavljen je 1. septembra 2014. godine, iz finansijskih razloga.
Stanica i dalje služi svojoj svrsi, konstantno je održavana, a pre par godina je obnovljena, u velikoj meri poštujući arhitektonske vrednosti. Železnička stanica u Kikindi je danas u stanju koje odgovara Pfafovom projektu proširenja s kraja 19. veka. Ona je bila i ostala najreprezentativnija stanica na liniji Kikinda – Zrenjanin. Kompleks železničke stanice je obuhvatio veliki broj objekata koji su bili u službi neometanog funkcionisanja saobraćaja. Neki i dalje služe originalnoj funkciji, neki su dobijali nove namene, a neki su vremenom nestali.
