Gradsko veće Novog Sada je 1960. godine raspisalo javni poziv za projektovanje putničke železničke i autobuske stanice. Pošto nijedan od dostavljenih predloga nije ispunjavao uslove, zadatak je dodeljen arhitektonskom birou „Arhitekta” iz Novog Sada. Za glavnog projektanta imenovan je Imre Farkaš. Moderna železnička stanica dizajnirana je u poletnoj, kreativnoj atmosferi, integrišući zahteve otvorenog poziva sa stručnim predlozima za modernizaciju železnice. Stanica je izgrađena u rekordnom roku, jednostavnim tehnikama izgradnje, a troškovi su bili znatno niži od očekivanih. Objekat je završen pre roka. Prvi voz je krenuo sa nove stanice 24. maja 1964. godine.
Linearnu funkcionalnu šemu objekta pozicioniranog uz železničku prugu čine četiri celine, specijalizovane za specifične programe, i to: administrativni deo zgrade sa dvorištem, u kome su smešteni i pojedini prostori za putnike (A), centralni prostrani hol sa blagajnama i čekaonicama, definisan krovnom konstrukcijom (B), blok ugostiteljskih sadržaja sa pratećom infrastrukturom (C) i skladišni prostor za rasute terete, povezan rampom sa peronom (D).
Kapacitet hola glavne stanice svedoči o ambiciji uspostavljanja železničkog saobraćaja kao dominantnog oblika dolaznog transporta putnika.
Objekat karakteriše testerast krov, simbol tipične panonske kuće. Zanimljivo je da su zidovi i podovi stanice obloženi sa 17 vrsta kamena, poreklom iz različitih krajeva bivše države. Primena kamena dala je zgradi modernistički izraz.
Železnička stanica ima neiskorišćene prostorne kapacitete koji čekaju ponovno aktiviranje. U reprezentativnom prostoru nalazi se kino sala, originalno namenjena za projekcije filmova za putnike koji čekaju svoj voz. Danas ova izuzetno akustična sala nije u upotrebi.
Projektovanje železničke stanice Novi Sad predstavlja autentičan iskorak u idejnom, funkcionalnom, konstruktivnom i urbanističkom smislu. Iako nije adekvatno valorizovana, zgrada železničke stanice, skoro šest decenija kasnije, bez sumnje je reprezentativan primer posleratnog modernizma. Zahvaljujući modernom dizajnu, izrazito modernističkoj kompoziciji i prostornim kapacitetima, ova jedinstvena građevina postala je prepoznatljiv gradski simbol. Stanica je bila i ostala kapija grada. Međutim, upečatljivo „arhitektonsko čudo“ postalo je bleda silueta slavne prošlosti. I pored toga što predstavlja jedinstveno arhitektonsko nasleđe posleratnog perioda, železnička stanica još uvek čeka zvaničnu potvrdu svojih vrednosti, kako bi bila uključena u korpus arhitekture jugoslovenskog modernizma.
